Tehnologija bi trebalo da nam olakša život
Da se čujemo sa nekim ko je daleko, pronađemo put, završimo posao za nekoliko minuta, naučimo nešto novo, pročitamo knjigu, pogledamo film ili jednostavno ostanemo u kontaktu sa ljudima koji nam znače.
I sve to danas možemo da uradimo pomoću uređaja koji stane u džep.
Ali postoji jedno pitanje koje vredi povremeno postaviti:
Da li mi koristimo tehnologiju ili tehnologija koristi naše vreme?
Prema dostupnim podacima, prosečan korisnik interneta provodi više od dva sata dnevno na društvenim mrežama.
Više od 120 minuta dnevno možda ne zvuči dramatično kada se kaže na taj način.
Ali hajde da ga pretvorimo u vreme koje možemo lakše da zamislimo.
Više od 120 minuta dnevno je više od 14 sati nedeljno.
Za mesec dana to je više od 60 sati.
A za godinu dana - više od 730 sati.
To je više od 30 punih dana godišnje.
Naravno, to ne znači da svako od tih minuta treba izbaciti iz života. Društvene mreže mogu biti zabavne, korisne i mogu nas povezati sa ljudima sa kojima drugačije ne bismo bili u kontaktu.
Problem nastaje kada više ni ne primećujemo koliko često posežemo za telefonom.
Možda nam ne treba manje tehnologije, već više kontrole
Telefon je odličan alat.
Ali alat bi trebalo da bude tamo kada nam treba - ne da nas doziva svakih nekoliko minuta.
Nekada smo uzimali telefon da bismo nekoga pozvali.
Danas često uzmemo telefon bez ikakvog konkretnog razloga.
Otključamo ekran.
Pogledamo jednu stvar.
Pa drugu.
Pa još jednu.
Onda otvorimo društvenu mrežu „samo na minut“.
Posle nekoliko minuta shvatimo da zapravo više ni ne znamo šta smo prvobitno hteli da uradimo.
I tu možda vredi napraviti malu promenu.
Ne moramo da obrišemo sve aplikacije.
Ne moramo da postanemo ljudi koji nemaju društvene mreže.
Dovoljno je da se ponekad zapitamo:
Da li sam upravo uzeo telefon zato što mi nešto treba ili zato što mi je dosadno?
Vratimo se ponekad osnovama
Sećate se kada je telefon uglavnom služio za telefoniranje?
Ako želite da vidite prijatelja koji živi blizu, možda ne morate da mu pošaljete deset poruka.
Pozovite ga.
„Jesi slobodan danas?“
„Jesam.“
„Ajde da se vidimo i prošetamo.“
I eto.
Bez grupnog četa, bez petnaest poruka oko dogovora i bez toga da se planiranje viđanja pretvori u mali projekat.
Ako vam je neko blizu, možete jednostavno da se vidite.
Prošetate.
Sednete na kafu.
Popričate.
To su stvari koje tehnologija ne treba da zameni.
Ona bi trebalo da nam pomogne da do njih lakše dođemo.
Kada smo zajedno, budimo stvarno zajedno
Postoji još jedna zanimljiva situacija.
Sedite sa nekim uživo.
Razgovarate.
A onda osoba preko puta vas uzme telefon.
Pogleda nešto.
Odgovori na poruku.
Vi u međuvremenu pogledate svoj telefon.
Onda se oboje, sasvim nesvesno, nađete u razgovoru sa nekim trećim.
A osoba sa kojom ste fizički zajedno sedi preko puta vas.
Još zanimljivije je kada oboje istovremeno gledate u telefone i dopisujete se sa nekim drugim.
Teško je reći da smo tada zaista zajedno.
Naravno, postoje poruke na koje treba odgovoriti i stvari koje ne mogu da čekaju.
Ali ako razgovor nije hitan, možda može da sačeka deset minuta.
Jer čovek preko puta nas verovatno zaslužuje više pažnje od neke slučajne objave koju ćemo zaboraviti za pet minuta.
Ne moramo da znamo sve što se upravo dogodilo
Još jedna navika koju bi možda vredelo smanjiti jeste stalno proveravanje vesti.
Šta se upravo dogodilo?
Ko je nešto rekao?
Šta se dešava u svetu?
Šta se desilo pre deset minuta?
A šta je bilo pre pola sata?
Informisanost je važna.
Ali stalna izloženost informacijama nije isto što i informisanost.
Ne moramo znati svaku novu informaciju čim se pojavi.
Ne moramo svakog jutra početi dan vestima.
Ne moramo pred spavanje proveravati šta se dogodilo u poslednjih sat vremena.
Većina stvari može da sačeka.
A naš mir ponekad ne može.
Tehnologija je najbolja kada je koristimo namerno
Možda je pravo pitanje zapravo vrlo jednostavno:
Šta želimo da nam tehnologija omogući?
Da budemo bliži ljudima?
Odlično.
Pozovimo ih.
Da naučimo nešto?
Odlično.
Pročitajmo, pogledajmo ili poslušajmo nešto korisno.
Da se zabavimo?
Naravno.
Pogledajmo film, poslušajmo muziku ili odigrajmo nešto.
Ali ne moramo svaki slobodan trenutak pretvoriti u još jedno skrolovanje.
Kada idemo u šetnju, možemo jednostavno da šetamo.
Kada pričamo sa nekim, možemo da pričamo.
Kada jedemo sa porodicom, možemo da jedemo.
Kada se vidimo sa prijateljem, možemo da budemo prisutni.
A kada nam telefon zaista treba - tu je.
To je možda i najbolji odnos koji možemo imati sa tehnologijom.
Ne da je se odreknemo.
Ne da je se plašimo.
Već da je koristimo kao alat koji služi našem životu.
Jer na kraju, cilj tehnologije nije da popuni svaki slobodan minut koji imamo.
Možda je cilj da nam pomogne da tih slobodnih minuta imamo više - i da ih potrošimo na ono što nam je zaista važno.