Da li je bolje ustajati rano ili je važnije dovoljno spavati?
Postoji jedna prilično popularna ideja da uspešni ljudi ustaju veoma rano. Pet ujutru, četiri i trideset, ponekad čak i ranije. Rano ustajanje često se predstavlja kao znak discipline, produktivnosti i dobrog životnog ritma.
Ali postoji jedan mnogo važniji detalj koji se u toj priči često zaboravlja: koliko ste spavali?
Jer nije velika korist od toga da ustanete u 5 ujutru ako ste prethodne noći zaspali u jedan.
Nije poenta u satu, već u snu
Našem organizmu je potreban dovoljan i kvalitetan san. Većini odraslih ljudi potrebno je oko 7–9 sati sna tokom noći, mada se potrebe razlikuju od osobe do osobe.
Zato nije isto ustati u 6 nakon osam sati sna i ustati u 6 nakon pet sati.
U prvom slučaju možda ćete imati osećaj da ste dan započeli rano i odmorno. U drugom ste samo ranije prekinuli san.
Nedostatak sna može uticati na koncentraciju, raspoloženje, energiju i sposobnost da normalno funkcionišemo tokom dana. Drugim rečima, dodatni sat budnosti nije mnogo koristan ako ga provodimo umorni.
Pa zašto onda neki ljudi vole rano ustajanje?
Zato što nekima zaista prija.
Rano jutro može biti mirnije. Manje je telefonskih poziva, poruka i obaveza, a mnogi vole osećaj da imaju nekoliko mirnih sati pre nego što počne svakodnevna gužva.
Ako neko prirodno voli da legne ranije i ustane ranije, nema razloga da to ne koristi kao svoju prednost.
Ali to ne znači da isto pravilo odgovara svima.
Neki ljudi su jednostavno večernji tipovi. Njihova energija i koncentracija dolaze kasnije tokom dana.
Ako mogu da organizuju život tako da dovoljno spavaju i normalno funkcionišu, nema posebnog razloga da se osećaju loše zato što ne ustaju u zoru.
Disciplina nije isto što i rano ustajanje
Možda je najveća zabluda upravo to što se vreme ustajanja ponekad koristi kao mera discipline.
Mnogo je korisnije imati stabilan ritam spavanja, dovoljno sna i energiju za ono što nas čeka tokom dana nego ustajati u određeno vreme samo zato što neko drugi tako radi.
Neko će najbolje iskoristiti jutro od 6 do 9.
Neko drugi će najbolje raditi od 9 do 12.
A neko će najveću koncentraciju imati uveče.
Važnije je pronaći ritam koji možemo dugoročno da održimo.
A šta ako želimo da ustajemo ranije?
Ako želite da pomerite vreme ustajanja, najbolje je da ne pokušavate da preko noći pređete sa 8 na 5 ujutru.
Mnogo je lakše postepeno pomerati odlazak na spavanje i buđenje, uz dovoljno vremena za san.
Jer cilj nije da pobedimo alarm.
Cilj je da se probudimo i osećamo kao da smo se zaista odmorili.
Na kraju, možda pravo pitanje nije: „Da li treba da ustajem rano?“
Mnogo bolje pitanje je:
„Da li dovoljno spavam i da li mi moj ritam omogućava da budem odmoran i funkcionalan?“
Ako je odgovor da, onda nije toliko važno da li dan počinje u 5, 7 ili 9 sati.
Rano jutro može biti lepo. Ali dobar san je još važniji.