Praksu evropskih zemalja o četvorodnevnoj radnoj nedelji već primenjuju i neke firme i u Srbiji
Radna nedelja od 40 radnih sati, što podrazumeva da se na posao ide pet radnih dana, u Srbiji važi duže od pola veka.
Slično je i u mnogim drugim državama, ali se u poslednje vreme sve više govori o uvođenju četvodnevne radne nedelje, a u mnogima zemljama to se i primnjuje, prenosi Dnevnik
Ovakav pristup radnoj nedelji jedna je od promena koju je pandemija koronavirusa donela u svet rada, kada je mnogo radnika posao obavljalo od kuće što je uticalo na promenu stava o fleksibilnosti radnog mesta i radnog vremena.
Praksu evropskih zemalja o četvorodnevnoj radnoj nedelji već primenjuju i neke firme i u Srbiji, i to pre svega u sferi IT sektora.
Njihova iskustva govore da su prednosti tog modela brojne - povećani su i produktivnost i motivacija čime se pozitivno utiče na poslovanje kompanija.
Pri tome se i s manjem brojem radnih sati zarade ne menjaju, a zaposleni su zadovoljniji imaju više vremena za sebe, porodicu...
Naravno, četvorodnevna radna nedelja ne može se primeni u svim delatnostima.
Uvođenje četvorodnevne radne nedelje IT sektor lako može da usvoji, ali bi teško palo malim preduzećima. Kraća radna nedelja najteže bi se mogla primeniti u maloprodaji i ugostiteljstvu jer bi to iziskivalo zapošljavanje novih ljudi, što dovodi do povećavanja troškova poslodavaca. Veliko je pitanje kako bi se takav način rada primenio u javnom sektoru, školama...
Po rečima sekretara Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Tomislava Stajića uvođenje četvorodnevne radne sedmice, što ima mnogo dobrih strana, u Srbiji je još uvek na dugačkom štapu.
On ukazuje da je u Evropi uvođenje četvorodnevne radne nedelje više trenutna kampanja nego što je rezultat planiranog i predvidivog procesa, ali da je uvođenje takve radne nedelje realnije nego u Srbiji jer su u tim zemljama zarade visoke.
- U Srbiji je to, realno, moguće samo u određenim delatnostima s visokom produktivnošću, kao što je IT sektor - kaže Stajić.
- Međutim, veoma bi se teško moglo primeniti na sektore usluga i trgovine, kao i u preovlađujućim delatnostima na kojima se bazira proizvodnja u Srbiji, a koja je zasnovana na intenzivnom ljudskom radu.
Uz to, uvođenjem četvorednevne radne nedelje radnici bi bili na gubitku jer bi, zbog manje radnih sati, imali i manju zaradu. On ukazuje da mnogi poslodavci u Srbiji radnicima neredovno isplaćuju zarade, da teško dobijaju slobodne dane, da se prekovremeni rad ne plaća.
- Sindikati u Srbiji bore za to da da se ispoštuje 40 časovna radna sedmica, da nema zloupotrebe prekovremenog rada, da u delatnostima u kojima je to moguće, nedelja bude neradna, da se ispoštuje preraspodela radnog vremena, posebno u poljoprivredi... - kaže Stajić.
Slobodno bi se moglo reći da je četovodnevna radna nedelja u Srbiji za mnoge daleka, ali i da se o tome svakako razmišlja. Sigurno je i da će u delatnostima gde bi se takav model mogao primeniti lakše, a u korist i zaposlenih i poslodavaca, to i biti učinjeno, a da će se potom otvarati vrata i za druge delatnosti.
Malo ko se još seća da se do kraja šezdesetih godina prošlog veka u Srbiji, i u mnogim drugim državama, radilo i subotom, a sigurno je i da ukidanje tog radnog dana nije prošlo glatko i da nije odmah i svugde primenjeno, prenosi Dnevnik.
Kraću radnu nedelju, do četvrtka, počeli su da već da praktikuju poslodavci u Belgiji, Španiji, Novom Zelandu, Japanu, Danskoj, Islandu... U Belgiji je ovaj model uveden jer radnicima omogućava više fleksibilnosti, slobode i usklađenosti poslovnog i privatnog života, a Vlada Belgije je izglasala predlog zakona koji omogućava zaposlenima da pregovaraju sa svojim poslodavcem o četvorodnevnoj radnoj nedelji. Slični zakoni najavljeni su i u Škotskoj i Velsu i Španiji.
izvor: dnevnik.rs, agencije, foto: Jeswin Thomas, Pexels