Internet solidarnost je novo polje neprofitnog udruživanja ljudi radi opšteg dobra, a jedni od najistaknutijih su prevodioci koji odvajaju i po deset sati svog slobodnog vremena dnevno kako bi neki tamo Pera imao odgovarajući titl za svoj sveže skinut film.
Kako za 021 kaže profesorica srpskog jezika Ljubica Sekulić, amaterska prevoditeljka čije ste titlove možda koristili ukoliko volite dokumentarce, sve je počelo kada je pokušavajući da natera decu da uče strane jezike na taj način – sama zavolela ovaj neplaćeni zanat. Prema njenim rečima, na dobrovoljni rad ju je naterala i činjenica da puno filmova koji se nalaze u ponudi televizijskih kanala imaju tragično loše, sinhronizovane prevode.
"Najtragičnije je što su ti prevodioci za to plaćeni, a titlove rade tako loše. Onda meni dođe da prevedem to, ko svet. Najgore je kada nas naš dobri javni servis počasti sinhronizovanim naučnim programom, gde pola priče ne odgovara činjenicama. Ali koga briga za to", revoltirana je Ljubica.
Ova profesorka kaže da postoji nekoliko njenih kolega koji predaju engleski, koji deci zadaju prevođenje filmova umesto standardnih domaćih radova, nadajući se da će se neko od klinaca "zakačiti" za ovaj nezahvalni posao.
Umesto "hvala" - kuknjava
Beograđanin Dragan Živanović kaže da je sa prevođenjem počeo jer je želeo da ima neke filmove u kućnoj kolekciji, za koje nigde nije mogao da pronađe titl. U početku su mu tehničke finese predstavljale problem, jer ne pripada generaciji koja je odrasla sa kompjuterima, ali sada iza sebe ima 700 i kusur prevoda. On je svestan da njegove titlove konstantno traže hiljade ljudi.
"Ne osećam se potcenjenim, mislim samo da je velika većina posetilaca nezahvalna i, iskreno, ide mi na živce svojim zahtevima, molbama i kukanjem za prevode. Najviše bih voleo da neko od tih koji zahtevaju, mole, plaču, neka samo prekucaju neki titl od recimo 1000 redova, verujem da bi mnogo više onda cenili trud koji neko ulaže. Satisfakcija mi je 'titula' koju imam na sajtu, odnos ljudi prema meni, ocene koje dobijam za prevode, komentari i poneko 'hvala'...", navodi ovaj prevodilac.
Titlove uglavnom rade od postojećeg engleskog titla, koji se pojavi odmah kada film izađe, jer dobroćudni fanatici poput njih postoje širom sveta. Kako kažu, za prevođenje takvog filma, sa spremnim engleskim titlom, potrebno je izdvojiti nekoliko sati, ali ne mali broj puta i oni sami moraju prevoditi "po slušanju", za šta je neophodno najmanje nekoliko dana.
Prevodi amatera oživeli filmsko bogatstvo
Kako za 021 kaže Darije Janošević sa sajta titlovi.com, holivudska dominacija je zamalo pojela stare filmove i kinematografije drugih zemalja, ali su amaterski prevodioci i ova ostvarenja doveli građanima 'na izvol'te'.
"Ogroman broj filmova – klasika filmske umetnosti, je čučao na dnu podruma, potpuno zaboravljen. Radom naših prevodilaca, ovi filmovi su se probili do police iznad TV-a i nadam se da smo time bar malo promenili svest današnje omladine i pokazali im da filmovi nisu samo Rambo, Roki, Matriks, "Umri muški"... filmovi se itekako, i to odlični rade i u Koreji, Japanu, Kini ali i Finskoj, Mađarskoj, Švedskoj, Turskoj ili Indiji", kaže Darije za Novosadski informativni portal.
Prevodioci su specifični zbog još jedne stvari – na zanimljivu, andergraund platformu spajaju ljude iz čitavog regiona, koristeći sličnost eks-jugoslovenskih jezika u opštu korist. Mirnes Alispahić, prevodilac iz Sarajeva kaže za 021 da je počeo da prevodi iz "ćeifa". Prema njegovim rečima, neretko se desi da svoj titl vidi na televiziji, potpisan imenom neke prevoditeljske kuće.
"Najgore kada svoj prevod prepoznam na nekoj stanici, a nisam jedini kojem se to desilo, a za to ne dobijem ni hvala do dotične televizijske kuće. Da stvar bude još gora, većina kolega sa prevoditeljskih sajtova prevodi puno bolje i kvalitetnije od 'profesionalaca'", kune se Mirnes.
Tri i po miliona poseta mesečno
Vlasnik sajta titlovi.com, Nikola Ristić, kaže za ne želi da njegov sajt bude shvaćen u javnosti kao mesto na kom su ljudi koji se bore protiv filmske industrije. "Da nema njih ne bi bilo niti nas, zar ne ? Mi kao ozbiljan sajt isto tako imamo problem s zaštitom sadržaja jer se ogromna količina našeg sadržaja preuzima i distribuira kroz druge kanale. Kako bismo se mi borili protiv ičega kada i sami na kraju imamo isti problem?", poručuje Ristić.
Na pitanje koliko novca može da zaradi kao vlasnik veoma posećenog domena, Ristić nije želeo da odgovori.
"Ono što treba znati jeste da uspevamo da se pokrijemo, jer su troškovi tehnologije koja ovo sve vrti vrlo visoki. Posećenost je na nivou od preko 3,5 miliona posetilaca na mesečnom nivou", kaže Ristić za 021.
Prevodi su samo delić mnogo šire internet zajednice koja, neplaćeno, popunjava i one rupe na svetskoj mreži, koje kada se popune, moći ćemo sa sigurnošću da kažemo da na netu sve postoji. S obzirom na tendencije koje se vidu političkih ograničenja slobode na internetu, nadajmo se da će to "sve", biti i besplatno. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)
izvor: 021.rs